Štampa i mediji

Ako neko postane previše vezan za sopstvene ideje o realnosti, on rizikuje da se zaglavi u osrednjosti. Izvucite se iz te klopke…

“Divan poklon, vrlo često ne dolazi upakovan onako kako vi očekujete!” – Jonathan Lockwood Huie

Koliko često dozvolite sebi da prepoznate bisere mudrosti?

Često puta ljudi postanu frustrirani kada se suoče sa brilijantnošću, jer se ta brilijantnost ne podudara sa njihovim slepim očekivanjima brilijantnosti. I to je upravo i poenta: ako bi se brilijantnost poklopila sa njihovim očekivanjima, ne bi bilo šta da se nauči.

A zaista, frustracija može da bude znak da je predstavljeno nešto od izuzetne vrednosti, neki obrazac koji svesni um ne može da shvati.

Obratite pažnju na sličnost ove situacije u edukativnom okruženju sa situacijom modelara u kontekstu modelovanja. Ako osoba pokuša da modeluje, odnosno imitira genija koristeći predrasude tj. usvojene koncepte o genijima prisutne u svesnom umu, on/ona će ostvariti model svojih sopstvenih ideja i propustiti upravo one stvari koje čine genija genijem.

Jedino ako odbacimo filtere svesnog uma – pretpostavljajući za trenutak da je to moguće – pravo učenje može da se dogodi..

Iskoristite na pravi način onaj čudesni trenutak kada u vama odjekne – za druge nečujan – uzdah “a-ha”…

“Vrednost informacije jednaka je vrednosti njenog efekta”- Thomas Bjørge
Pisanje ove poruke zatiče me na internacionalnom NLP kongresu koji prezentuju dva od najuticajnijih umova u NLP polju – dr John Grinder i Carmen Bostic St. Clair, a gde sam pozvana da asistiram.

Pripremajući se za ovaj dogadjaj, provela sam neko vreme razmišljajući o snažnim otkrićima koje sam imala tokom seminara na kojima sam bila u ulozi učesnika-učenika (polaznika).

Setila sam se slučajeva koji su bili obeleženi “a-ha momentima”, snažnim uvidima i “sada znam kako da…” praznim frazama. Moram da priznam da su mnogi od gore pomenutih uvida bili korisni i da su veoma doprineli mom razvoju.

Podelila sam ove misli sa svojim dragim prijateljem Tomasom, koji je primetio da su uvidi dobri, ali i pomenuo važno pitanje – šta se desi ako se zaustavimo kod uvida i propustimo da ih integrišemo? Odgovor je, naravno – ništa, apsolutno ništa!

Izbor da ne učinimo ništa sa ovim uvidima je u redu ako vam je potrebno samo teoretsko znanje, nešto o čemu ćete ćaskati uz kafu, ili ako želite da sanjarite o tome kakav bi život bio ako biste ih upotrebili, iskoristili, primenili za sopstvenu dobrobit….

Život se vežba. I ma koliko nestvarno zvučala ova rečenica, život se prožima unutrašnim i spoljnim aspektom, uz svoje tokove i dinamiku.

uspešniju, spokojniju i veseliju godinu.

Nasuprot onom što ste uslovljeni da mislite, vi ste ti koji pripisuju smisao i značaj svemu sto vam se desi, iako ovaj proces može da bude nesvestan.

Sve više i više primećujem da živimo u kulturi masovnosti u kojoj je smisao centralizovan i gde smo svi smo navikli da nam drugi tumače naše živote. U većini slučajeva smo postali pasivni posmatrači sopstvenih iskustava koji čekaju da im drugi ljudi kažu šta ona znače.

Spoljne okolnosti toliko često usmeravaju našu pažnju na ono što bi trebalo da nam bude važno i čemu bi trebalo da stremimo, tako da nam istina o našoj sopstvenoj moći da vršimo izbore – izmiče.

Volela bih da predložim drugačiji način. Način koji nisam izmislila sama već koji predstavlja temelje duhovnih učenja većine kultura.

Umesto ideje da stvarnost poseduje apsolutnu vrednost i smisao, neku vrstu “realne matrice” koju svi moramo da naučimo da dešifrujemo još kao mladi, volela bih da razmotrite alternativni stav: Vi dajete svom svetu – i svakom dogadjaju koji se desi u njemu – svako pojedinačno i sva ukupna značenja koje ima. Ništa nema suštinsko značenje samo po sebi.

Medjutim, iako mi sami dajemo značenja svemu oko nas, u većini slučajeva mi ne biramo svesno ta značenja. Zapravo smo ih naučili, verovatno nesvesno još kao deca, a zasnovano na normama naših porodica i naroda.