Popcorn Za Dušu – Samo Budi…

SAMO BUDI …

Život se desi, i poneseni talasom obaveza, često zaboravimo da verujemo sebi. Često u konstantnoj žurbi da budemo svuda, da zadovoljimo svakoga, zanesemo se, zaboravimo da budemo ovde, zaboravimo na sebe. Ruke gore svi koji više nego često – idete na ler?

Vidite, ovih dana dosta govorim i pišem o tome koliko je važno praktikovati laganost, suptilnost, gracioznost, tananost, koliko je važno da bude nežni prema sebi i koliko je važno biti dobar prijatelj samom sebi. Zašto?

Zato što sam na sopstvenoj koži iskusila i onaj drugi način … Onaj gde se laktaš, guraš, žuriš k’o muva bez glave, ne obraćajući pažnju na druge…Isprobala sam taj način koji se i dalje propagira, i ne pominje posledice koje neminovno idu sa takvim načinom… Ovakav način laktanja, guranja, buke, nikada ne dolazi sam…On voli društvo, te je sa sobom poveo učestali umor, i iscrpljenost, česte bolove u leđima, redovne prolazne kijavice, probleme sa grlom, raznorazne prehlade, ljutnju, bes, razdražljivost…

A sve ovo zbog toga što u toj prevelikoj žurbi da postignem sve i odmah, dolazi do rascepa, počela sam da se odvajamo od svoje suštine, taj preterani trud, forsiranje ambicije umesto inspiracije, me je u jednom trenutku odvojio od mene same, od mog centra, od izvora…I polako sam postajala sve više robot i poslušan maneken tuđih želja, a sve manje ja…

Tih dana, kada sam inspiraciju nesvesno zamenila ambicijom i jurnjavom na ler, spavala sam poput vojnika na straži… Stalno u pripravnom stanju, u stanju budnosti, ali ne i probudenosti… Anksiozan robot sa promenljivim raspoloženjem, i vodećom strategijom koja je za cilj imala dodavanje još jedne stavke na moju gigantsku TO DO listu, pristiskajući me još više … A ta lista je bila potpuno besmislena i skroz neusklađena. Dodavala sam zadatke na tu listu sve dok moji napadi panike nisu postali prečesti i učinili da i najjednostavnija poseta supermarketu postane veoma teška za koju mi je bila potrebna psihofizička priprema…bez zezanja! #truestory

Ukratko, sve što je uključivalo život postalo je previše! Da li sam slušala i usporila i pokusala da se probudim i povežem …? Ne! Naravno da ne!

Zanemarivala sam jake signale koje sam dobijala od svog nesvesnog uma (u obliku čestih napada panike, redovitih prehlada, čestih bolova u leđima), zanemarivala sam kilograme koji su se gomilali, umesto da se bavim sobom, otišala sam na moje sigurno mesto, moj komfor koji je uvek bio tu za mene – knjige.

Tamo, medju redovima, i poglavljima, mogla sam naći svu udobnost, sve odgovore, sve što sam želela da čujem … Ali ne i ono što je trebalo da čujem! Da se razumemo – knjige su odlične, fantastične čak, ali nisu dovoljne. Život se ne uči iz knjiga!

Trebalo mi je vremena da se probudim i promenim zastarelu paradigmu i koja je, gledajući unazad, radila protiv mene, a ne za mene.  Ova promena je učinila da onu dugačku TO DO listu zamenim sažetom TO BE listom – svakodnevnim podsetnikom da ostanem verna sebi, da verujem svom srcu i radim iz integriteta. Moj najvažniji dnevni ritual postao je da pazim na svoje zdravlje, da dovoljno spavam i da negujem svoje srce, um i dušu.

A moja svakodnevna molitva, sa kojom započinjem svaki dan i koju je moj voljeni učitelj podelio sa mnom je:

Neka mi misli budu čiste,

Neka mi reči budu istinite,

Neka mi srce bude otvoreno.

Sa ovim u srcu, pozivam te da, pre nego što posegneš za još jednim instant rešenjem, proveriš gde si u ovom trenutku.

1. Koliko je dugačka tvoja TO DO lista? 

2. Da li imaš TO BE listu? 

3. Kakvo je stanje tvojih MISLI? 

4. Kako one utiču na tvoje EMOCIONALNO i FIZIČKO zdravlje? 

I gde god da si u ovom trenutku na svom putu, poštuj ga i ne zaboravi da koračaš #nežnonapred

Želim ti decembar ispunjen tobom!

Volim te i navijam za tebe,

Lidija xx

P.S. Ako ti je namera da u 2019 zakoračiš spreman i da ti ta godina bude drugačija od prethodnih, pridruži nam se na seminaru 8.12. – Wake Up & Connect – Probudi Se i Pokreni Se! Vidimo se!