Štampa i mediji

Nadmudrite sebe i napustite svet samozavaravanja i praznih obećanja…

“Odložite za sutra samo ono što ste spremni da ostavite nedovršeno ako sutra umrete” – Pablo Picasso

Dragi prijatelji,

Da li vam se ikada desilo da budete uvučeni u domen odugovlačenja? U to bezbedno i dobro poznato mesto sutrašnjice, sledećeg dana, ili čak sledećeg meseca…

Sigurna sam da vam je to mesto poznato… Ako nije, slobodno zakucajte na vrata samo-zavaravanja i vidite da li ga tamo možete pronaći!

A u tim uradiću-to-sutra situacijama, jeste li primetili kako ste, doduše samo na delić sekunde, preplavljeni osećajem potpune radosti? Kažem na delić sekunde, jer je to približno trajanje iluzije radosti! Zašto? Zato što odmah iza, u redu, stoji osećaj krivice, spreman da zakorači. A krivica retko kada putuje sama… Vodi sa sobom verne saputnike: kritični unutrašnji dijalog i stid! Odugovlačenje stvara i druga prijateljstva dok putuje dalje ka Gubitnikogradu!

Česta je zabluda da su oni koji odugovlače lenji! Nisu! Oni su preplavljeni imaginarnim naporom i neuspešni u razmišljanju o mišljenju! A ključ je upravo u razmišljanju o stvarima mišljenja! Vidite, odugovlačenje je stvar izbora… Izaberite “želim da” umesto da se beskrajno vucete I zamajavate sa “treba da” – jer, budimo iskreni – nemate plan za one slučajeve u kojima možete očekivati da budete na iskušenju da ne uradite baš to što “treba da” uradite.

Ljudi koji pričaju o tome kako sjajno rade pod pritiskom i kratkim rokovima, zavaravaju sebe i žive u svetu samo-iluzije. Kako možete biti sjajni u nečemu bez jasne strategije?! Bez strategije vi ste kao muva bez glave, uvek žurite, žalite se i stavljate sebe u modalitet žrtve. Nema gotovo ničega sjajnog u ovome!

Jedna stvar koja je retko razmatrana je – oni koji odugovlače bi trebalo da dobiju zasluge za vredan rad. Odugovlačenje je težak posao! Pomalo kao onaj što je radio Sizif – grčki momak koga su bogovi kaznili time da kotrlja stenu uz planinu… tek da bi se ona skotrljala dole čim se približio vrhu, tako da je morao da ponavlja jedno te isto – ad infinitum.

Hladne glave i smirenog uma, naučićete da pružite odgovor a ne samo reakciju. Životinje reaguju, ljudi odgovaraju.

“Mir dolazi iznutra, nemojte ga tražiti spolja.” – Buda

Dragi prijatelji,

Da li vam se ikada dešava da se nadjete u okruženju koje pogoduje stresu?

Primetite šta vam se dogadja kada pročitate rečenice navedene ispod, koje bi vrlo lako mogle da budu naslovi u medijima ili u brošurama koje vidite po bolnicama, medicinskim centrima, domovima zdravlja, seminarima i tako dalje: “Pobedite stres!” “Izborite se sa stresom!” “Naučite kako da kontrolišete svoj stres!”

Nešto je suštinski pogrešno u ovim rečenicama… Kako sve imaju “pogrešne” formulacije reči, one šalju pogrešne signale vašoj Podsvesti. Kako je moguće da se upustite u ratovanje, borite se, porazite i kontrolišete nešto i da očekujete bolje rezultate? Nije li opšte poznato da što se više borimo protiv nečega, to nešto se više vraća i proganja nas?

Tu je takodje još jedan uznemirujući koncept. Koncept “stresora”! Stresori su definisani kao deo sredine koji uzrokuju stres u ljudskom organizmu. To je kao kada doktor u Molijerovoj drami “Imaginarni invalid” objašnjava da opijum čini ljude pospanima jer sadrži uspavljujući princip. Drugim rečima, to je besmisleno! Reći da sredina UZROKUJE nešto u ljudskom organizmu, umesto razumeti da ljudski organizam ODGOVARA na to nešto je kao primenjivati logiku mrtvih fizičkih sistema na svet živih.

Oni koji imaju samopouzdanja su radili na tome da ga izgrade. A to možete i vi!

‘U životu se ne radi o traženju sebe, nego o stvaranju sebe!’~ Bernard Shaw

Dragi prijatelji,

Verovatno ste do sada razmišljali, pričali, čitali i čuli o važnosti samopouzdanja. Takodje ste kao rezultat trenutnog naleta samopouzdanja ostvarili neke ili sve vaše snove, držali se svojih odluka, držali do sebe bez straha od sopstvene autentičnosti i bili sigurni sta želite i kako to želite.

Posedovanje samopouzdanja za sve što radimo u životu je ekstremno važno. Drugi vas tretiraju u odnosu na to kako sami sebe predstavite.

Ali kako ostvariti samopouzdanje? Kako to da neki ljudi imaju svet pod nogama i dobiju sve sto požele vrlo lako, a za druge ljude život je borba?! Jednostavno.

Oni koji imaju samopouzdanja su radili na tome da ga izgrade. Oni ne čekaju da se pojavi neki čarobni genetski štapić i da oslobodi samopouzdanje iz njihovog DNK lanca.

Istina, neki ljudi se rode sa enormnim samopouzdanjem, dok su drugi prepušteni sami sebi da ga uče. Ipak, ono sto je bitno je da je samopouzdanje dostupno i da se može naučiti! I lako je! Evo kako!

Pod broj jedan, hajde da počnemo od priznavanja sebi da smo u nekom trenutku u svom životu svi mi ostvarili nekakav uspeh, imali doživljaj uspeha koga se sećamo i zbog kog smo ponosni.

Pa hajde da to uzmemo kao prvi korak u našoj potrazi za samopouzdanjem. Dozvolite svim svojim uspesima, dostignućima, pobedonosnim momentima da istupe i preplave vaš um. Udahnite ih. Vratite te momente i vidite ih, osetite ih, čujte u dubini svoga uma. Slobodno ih zapišite ako vam je tako lakše. Primetićete da što više radite ovo, više ćete samopouzdanja osećati u svakom polju svog života.