Isceljujuća moć pouke

Kako se povezati sa samim sobom, sa onim što jeste i što želite da budete…

“Mi smo svi leptiri. Zemlja je naša opna” – LeeAnn Taylor

Dragi prijatelji,

Kao što neki od vas već znaju, ja sam počela svoj “odrasli” život kao bankar. Bilo je to vreme kada sam mislila da je raditi za najbolju investicionu banku na svetu znak da sam “uspela” u životu. Mislila sam da je uspeh tu. Radila sam sa ljudima koji su brzo pričali, puno pušili, pili litre kafe i pretvarali se, veoma dobro :-), da je to to, da je to ono što svako potajno priželjkuje ali se plaši da prizna :-)!

I ja sam brzo pričala, pušila i pila kafu. Puno sam radila i puno se zabavljala. Nikada nisam ni pomislila o posledicama takvog brzog načina života. Naš mentalitet je bio takav da smo se osećali nepobedivo i mislili da nam duvan, kofein, kasno leganje i rano ustajanje, zajedno sa teškim i stresnim poslom, ne mogu naškoditi… sve dok nisu.

Sećam se kako se kod mene, skoro preko noći, ušunjala upala pluća … Nepozvana… Osećala sam groznicu, kašljala sam i kijala, ali sam mislila da je to samo prolazna prehlada, ništa vredno brige… Nastavila sam da idem na posao, u teretanu, da se sastajem s prijateljima i završavam obaveze… Sve do jednog jutra kada nisam mogla ni da ustanem. Morala sam da izostanem s posla i da odem kod lekara. Upala pluća. Teška. Dve nedelje mirovanja, odmaranja, uzimanja antibiotika i injekcije. Ovo je bilo nešto potpuno novo za mene. Ja sam stvorena za akciju, pomislila sam. Mirovanje nije za mene…

Pa, prijatelji moji, u toku te dve nedelje sam se vratila osnovnim stvarima. Počela sam da se pitam šta želim, šta mi je potrebno, i kako želim da moj život izgleda (to nikada nisam uradila tokom desetak godina u banci). Pitala sam se gde ja vidim sebe za deset godina, i verujte mi, koliko god da sam se trudila, nisam mogla da vidim sebe u bankarstvu. Ipak, to je bilo jedino što sam znala. To je bilo sve što sam nekad “mislila” da želim.

Tokom prve nedelje mog bolovanja, prijateljica me je pozvala i ponudila da povede iscelitelja sa sobom. “Nekoga ko radi svakakve neverovatne stvari” – bile su njene reči, ne moje :-), većinom stvari vezane za desnu hemisferu mozga (teritoriju do tada za mene relativno neistraženu, ili da kažem teritoriju koju sam prihvatila, ali se nisam usudila da podržim).

Rekla sam da. I verujte mi, kao što kažu, ostatak je istorija!

Ozdravila sam relativno brzo. Osetila sam isceljujuću moć mirovanja i uživanja u tišini. Slušanja svog tela, svake ćelije svoga bića. Usledilo je učenje vizualizacije i meditacije… Otkrila sam svet NLP-a, Energetskog NLP-a, različitih modaliteta lečenja…

Potraga za smislom

Drugim rečima, te dve nedelje su mi pomogle da nađem ono što je nedostajalo u mom životu. Povezala sam se sa samom sobom, sa onim što sam bila, što sam želela, i kako sam želela.

Te dve nedelje su delom uticale na moju odluku da napustim posao koji više nije doprinosio mom razvoju. Shvatila sam da je potrebno da napustim sve i zaplovim u nove avanture. Bilo je toliko toga što sam želela da naučim, istražim, otkrivam…

Kada sam donela odluku da napustim sve i sledim svoj san, kao nekim čudom, pravi učitelji su počeli da se pojavljuju. Bila sam i ostala srećna da imam učitelje i mentore koji su lideri u svojim odabranim oblastima, da sam učila od najboljih i da delim svoja znanja i iskustva sa ljudima širom sveta i doprinosim kvalitetu njihovih života, postajući pritom i sama lider.

I od tada, brojim svoje blagoslove. Naizgled loša situacija je imala takav uticaj na moj život i ispostavilo se da je jedna od najboljih stvari koja mi se desila :-)! Nemojte me pogrešno shvatiti, ne predlažem da se razbolite da biste pronašli smisao svog života, :-)! Postoje lakši načini…

Moja poenta je da postoji pouka i učenje u svemu što nam se dešava. Ako smo otvoreni za učenje i ako znamo kako da damo pravo značenje stvarima koje nam se dešavaju. Bila sam dovoljno srećna i blagoslovena da budem povedena u pravcu u kom je trebalo da pođem.

Imajući ovo u vidu, pozivam vas da se vratite u trenutak u vašem životu kada vam se desilo nešto nepovoljno: bolest, raskid veze, gubitak posla, razgovor koji nije urodio plodom… i obratite pažnju šta ste izabrali da verujete, koje značenje ste dali tom događaju… Da li je bilo sve negativno, i “to se uvek desi meni” vid razmišljanja, ili ste se uhvatili u koštac i okrenuli situaciju u svoju korist!?

Da li ste proveli vreme tražeći i otkrivajući značenje koje je situacija donela? Upamtite – oni koji traže nađu :-)!

Na seminarima Momentum Strategies, redovno sam svedok ogromnih transformacija u ljudima kada prođu kroz nešto dužu verziju gore navedene vežbe… Oni tragaju, istražuju, otkrivaju i razotkrivaju…

Želim vam divnu nedelju i šaljem vam okeane ljubavi.

Vaš masivno transformisan trener,

Lidija

P.S. U toku je formiranje grupe za jedinstvenu NLP obuku (klasični i novi kod) u 6 mesečnih modula! Požurite i rezervišite svoje mesto na vreme! Više informacija na http://momentum-stra…­-trening-u-6-modula/

U drugom delu intervjua, Lidija se osvrnula na sliku koju stranci imaju o nama, i kako pomoći studentu u Srbiji da se izbori sa sopstvene želje i snove (pod uslovom da ume da sanja i da ima viziju šta želi da postane).

SDL: Vi ste svetska žena, dosta putujete i imate prijatelje sa svih Meridijana. Kakav je njihov prvi utisak o Nišu, da li smatraju da su naši građani zaista tako srećni kakvim se predstavljaju ili je naš smeh možda usiljen?

Ima puno usiljenog smeha, i tog nekog neautentičnog smeha, zato što su ljudi dosta tužni. Za svakog ko se nasmeje se smatra da nešto nije u redu sa njim, sa druge strane ne postoji znatiželja – ljudi sa ovih prostora su prestali da budu znatiželjni. Jedna stvar je brinuti svoju brigu i hodati ulicom jer se bavite sobom i u svom ste unutrašnjem svetu, to je u redu. Međutim društvo u kome se mi nalazimo nije takvo, jer svi su u svojoj glavi a ne u srcu i toliko su u glavi da ne vide svet oko sebe.

SDL: Ljudi kojih poslovnih sfera dolaze na vaše radionice i šta očekuju od NLP-a?

Na moje radionice dolaze ljudi iz svih sfera života: psiholozi, muzičari, lekari, medicinski radnici drugih profesija. Lekari, psiholozi, generalno medicinski radnici, dolaze jer rade sa ljudima u svom profesionalnom okruženju i nastoje da budu još bolji kako bi bolje pomogli drugim ljudima. Jedan psiholog nakon završetka školovanja ne postaje automatski dobar u svom poslu. Bi li ste vi otišli kod nekog ko je lajf kouč a da nije prošao kroz sve to sam za sebe? Svako mora raditi na sebi kako bi pomogao drugoj osobi. Mora živeti na taj autentičan način, jer to što sam ja trener ne znači ništa – na tržištu postoje treneri sa diplomama ali u stvari nisu upili to unutar sebe. Oni su znali sve ali samo na nesvesnom nivou, dok na svesnom nisu to isfiltrirali i nije se to odrazilo na njihov život. Zbog toga imamo ljude koji mnogo dobro pričaju ali ne daju rezultate jer ne rade iz srca.

SDL: Imate li savet za studente koji nisu zadovoljni sobom i koji imaju teškoće u nalaženju posebnosti unutar sebe, postoji li prečica do nje?

Nažalost, svaka prečica vodi do stranputice. Vrlo retko se ljudi pitaju: šta je to čime ja raspolažem? Moramo znati šta imamo unutar sebe, jer kada to znamo onda je mnogo lakše naći ostale stvari. Akutno je svuda u svetu a pogotovu u Srbiji da većina ljudi studira stvari u koje ne veruje, koje su drugi ljudi izabrali za njih, studiraju po šablonu. Ako su im roditelji bili lekari, smatra se da treba nastaviti porodičnu tradiciju. Ali nije sve u tome, u porodici lekara se mogu naći i umetnici, pevači, ekonomisti ali onda oni nemaju svrhu i nisu zadovoljni, pa zato traže prečicu kao i većina ljudi. Jedno je naći prečicu da se brže i lakše nauči nešto – nema ničeg lošeg u tome.

SDL: Kako da se onda jedan student izbori sa željama svojih roditelja i da zauzme svoj stav?

Bez krajnjeg cilja i svrhe nema ničeg. Postoje studenti koji dođu do treće ili četvrte godine uspeju koliko – toliko i potrebno je da daju sebi snagu i motivaciju da smisle kako se baviti budućom profesijom na najkreativniji mogući način. Jer sve što radimo, možemo da ukomponujemo sa onim što nas interesuje. Ekonomista koji ne voli ekonomiju, koji je prisiljen da to radi i studira, može da bude super menadžer u nekoj banci koji će držati fenomenalne i kreativne Power Point prezentacije ili sastanke svojim nadređenima i ljudima sa kojima radi, ako imamo premisu da je on želeo da se bavi nečim što je povezano sa umetnošću.

Lidija Marković Rosati: NLP nije bauk, već investicija

U susret danu bU susret danu besplatnih zagrljaja razgovarali smo sa idejnim tvorcem ove akcije, sertifikovanim NLP trenerom Lidijom Marković Rosati. Ona je približila našim čitaocima značenje NLP-ja, a razgovarali smo i o ličnom razvoju pojedinca, kao i stanju u kome se naše društvo trenutno nalazi.

SDL: Šta je NLP (Neurolingvističko programiranje)?

Neurolingvističko programiranje je grana primenjene psihologije koja se prvenstveno bavi razotkrivanjem toga kako koristimo jezik i na taj način činimo da se celo naše biće, naše moždane ćelije drugačije ponašaju, da naši potencijali izađu na površinu i da budemo bolja verzija sebe. To je je jedna od najučestalijih definicija NLP-ja. Inače NLP je i nauka koja se isključivo bavi modelovanjem − mi pronađemo genija u određenom polju i kroz niz veoma kompleksnih, ali i jednostavnih tehnika uđemo u suštinu i vidimo kako ta osoba radi neku stvar koju bismo mi možda želeli da uradimo. Većina ljudi radi stvari nesvesno pogrešno i kopira mediokritete, nešto što nije genijalnost. Možda postoji neko ko je dobar u nečemu, ali nije genijalan, njegova suština nije u tome, već je jedan deo njega u toj priči. Da bismo izvukli razliku koja postoji između osobe A i osobe B moramo da vidimo koja je ta genijalna crta, ta dva milimetra koja čine razliku.

SDL: Kada je prvi put NLP došao u Srbiju, a kada u Niš?

Ne znam kada je došao prvi put u Srbiju, ali znam da je moja baka za mene bila preteča NLP-ja svesno ili nesvesno. Tada je NLP ušetao u moju kuću, ranih 70-tih godina. Prošle godine je 22. aprila otvoren moj holistički centar u Nišu, inače se NLP- jem se bavim već više od deset godina. Držim radionice i predavanja u svetu i dosta pišem na tu temu.

Ponekad postoji previše unutrašnjeg dijaloga koji ometa razgovor.

„Umetnost razgovora je umetnost slušanja isto koliko i umetnost shvatanja.” – William Hazlitt

Dragi prijatelji,

Da li ste nekada pričali sa nekim i imali utisak da oni zapravo ne čuju ono što govorite? Oni vas slušaju, istina, ali da li vas čuju? Da li su tu? Prisutni? Pričate sa nekim, i oni odgovaraju na nešto što definitivno niste rekli. Očigledno nisu čuli šta ste zapravo rekli. Oni odgovaraju na nešto što misle da ste rekli, ili na nešto što su mislili da ćete reći – pripremajući odgovor čak pre nego što ste završili sa svojom pričom.

Ili jednostavno, nisu uopšte slušali; samo su se pravili da učestvuju u dijalogu, dok su u stvari bili zauzeti jednosmernom komunikacijom; držanjem propovedi, reklamiranjem ili propagandnim govorom o temi, ili jednostavno pričanjem o sebi, nespretno pokušavajući da to prikriju „parafrazirajući” nešto što niste rekli, i nastavljajući sa „hajde da još malo pričamo o meni” formom.

Ovaj propust jedne strane da čuje šta druga strana govori se očigledno dešava u mnogim različitim situacijama – od poslovnih sastanaka, razgovora između doktora i pacijenta, terapeutskih i prijateljskih razgovora, ljubavnih šaputanja. I svuda je štetan. Mnogi ljudi nisu ni svesni da ovo rade. Za mnoge, ovo je deo standardizovanog ponašanja.

Da li ste spremni da odbacite sve ono čime vas je priroda darovala stavljajući lažnu masku, ili radije osvajate ljude svojom originalnošću?

“Budite ono što jeste. Svet obožava originale” – Ingrid Bergman

Da li vam se ikada desilo da ste se, iz navike praktikovanja standardizovanog ponašanja, opredelili da kopirate i preslikate, umesto da kreirate i napredujete?

Skorašnja konsultacija sa klijentom me je podstakla na razmišljanje o ovom “standardizovanom” ponašanju. Ponašanju gde nismo ohrabreni da stvorimo i izmislimo, već smo pozvani da kopiramo nešto što već postoji. I nisam mogla a da se ne setim rečenice iz filma “Talentovani gospodin Ripli”, gde jedan od glumaca kaže: “… bolje je da budeš lažan neko, nego stvaran niko!” Ova rečenica je veoma moćna i dirljiva.

Razmislite o tome… Roditi se sa svim potencijalima, svim darovima, i bacati ih niz vodu… Bez da barem probate da date svom predivnom autentičnom biću priliku da se iskaže! Vidite, kopiranje nekog drugog, i uskraćivanje šanse sebi da otkrijete koji su vam talenti, ko ste vi, šta vas pomera – jednako je odbacivanju života!!!