Popcorn za Dušu – (sa vežbom) Kako izaći iz učmalosti

Šta treba da se dogodi kako biste najzad zabriljirali. Najzad izašli iz običnog? Ako se trenutno osećate zaglavljeno, kako se vrtite u krug, ako se osećate neinspirativno, i ako vam je omiljena rečenica “Danas nije moj dan, ostaviću sve za sutra!”, možda je vreme da napravite korak unazad i da se ratosiljate samosabotirajućih misli, navika i neprijatno poznate rutine. Izađite napolje, trčite, hodajte, pomerite svoje telo, unesite malo kiseonika u sebe. A kad završite, sedite i zapišite sve što vas tišti, sve što držite u sebi, sve ‘progutane’ reči, misli, i povežite se sa njima. Odakle dolaze? Šta ih pokreće? Da li je bol od promene veći od bola da ostanete isti i da nastavite da igrate na sitno? Razmislite, sa rukom na srce, i očima uperenim u Dušu?

Da li su bežanje od realnosti i od emocija postali vaš ustaljeni obrazac ponašanja? Da li je zatvaranje oči pred onim što je očigledno postalo vaše utočište? Vaše sigurno mesto kome se vraćate svaki put kada vas Univerzum poziva da se pojavite, a vi se uporno trudite i grčevito borite da ne remetite status quo, i radite sve što možete kako biste se ‘sakrili’ i ostali nevidljivi?

Naravno, shvatam, uvek je lakše raditi ono što znamo, šta smo savladali, ali da li je korisno? Da li nas vodi do mesta kome pripadamo? Da li nam pomaže da živimo u skladu sa svojom svrhom? Zapamtite, nije baš sve što smo savladali dobro za nas. Majstori smo u odugovlačenju, igranju na sitno, jaki na rečima, a slabi na delima…

Vidite, većina ljudi se svakodnevno budi sa istim emocijama, odlaže stvari iz potpuno opravdanih razloga – jednostavno duboko unutar sebe osećaju nesklad. I osećaju da nijedan korak, ma koliko mali, nije dovoljan. I znaju da nešto nedostaje, ali pogledati u ogledalo zahteva nežno oranje po sebi, bez maske i bez foliranja. A za to je potrebno malo više vremena, i konstantnog rada, unutrašnjeg rada, rada koji ne jača duhovni ego, već iskrenog rada, rada koji čini da je ego u ravni sa dušom.

Elem, kada završite sa pisanjem, zapitajte se – šta možete učiniti, što vam odmah može pomoći da se osećate slobodnije, ispunjenije. Da li postoji nešto što vam je potrebno kako biste započeli to što već duže vreme odugovlačite. Samopouzdanje? Vera u sebe? Sklad sa samim sobom? Autentičnost? Iskrenost?
Kada ste poslednji put bili potpuno iskreni sa sobom? Potpuno autentični? Potpuno verovali sebi. Kada ste prijatno iznenadili sebe tako što ste iskočili iz okvira učmalosti? Prizovite taj osećaj i dozvolite mu da se utka u svaku poru vašeg bića. Osetite kako iz tog stanja stvari postaju moguće. Autentičnost, iskrenost, sklad sa sobom, su neophodni za ljubav prema sebi. Za ljubav generalno.

Kad dođete do ovog stanja, onda su i najmanji koraci dovoljni. Onda se i Univerzum potpuno angažuje i pomogne. Onda ne postoji cimanje, natezanje, agresivnost, strah.

Onda se pojavi prava ljubav.

Stoga, vratite se na početak. Vratite se ljubavi, iz koje sve počinje i u koju se sve vraća. Ponovo postanite učenik. Doživite svaki trenutak kao da ga prvi put doživljavate. Dozvolite sebi da vidite svet očima ljubavi.

Dozvolite ljubavi da vas vodi. Vidite sebe izvan običnog. I zapamtite da je samo ljubav stvarna. Sve ostalo je iluzija.
Iskočite iz okvira svega što je obično!

I zapamtite, samo #NežnoNapred.
Lidija xoxo