Ogledalo, ogledalce – reci mi…

Živimo u svetu spoljašnjosti, tačnije svetu koji živi po onome “hvata mi ga oko”.

Tržište je preplavljeno proizvodima koji nude obećanja svakojakih instant rešenja. Kao da se sve što ste ikada želeli krije u kutiji kreme za lice ili u haljini, ili paru farmerica koje su dizajnirane baš tako da vam podignu guzu kako treba i da vam noge izgledaju duže i tanje.

Ne možete tako da konzumirate svoju sreću ili onu sopstvenu, unutrašnju slobodu i ljubav prema sebi koje vode upravo do osećaja sreće i ispunjenosti. To je nešto što zahteva mnogo unutrašnjeg rada i posvećenosti sebi. Da bi se to postiglo – videti sebe u ogledalu je od esencijalne važnosti.

I kada kažem “ogledalo” mislim na ono metaforičko ogledalo.

Šta bi se sada dogodilo kada biste na trenutak prestali da radite šta god da sada radite, bez obzira koliko je to naizgled “važno” i proveli neko vreme sa sobom? I upitate sebe: “Šta mi je potrebno? Šta je meni potrebno!?” – ono što vašoj suštini treba.

Većina žena, a ja sam nekad bila jedna od njih, teže da provode mnogo vremena zadovoljavajući tuđe potrebe. Pri tom potpuno zaborave na sebe, što često dovodi do osećaja iscrpljenosti, ljutnje i nezadovoljstva – upirući prst krivice ka spolja.

Nema niče lošeg posvećivati pažnju drugima, ali tek pošto ste je dali sebi. Kada dajete ono što vi istinski nemate, završite tako što gledate u pogrešno ogledalo. Ono od spolja kaže vam da se očajniči trudite da pokrijete tamne kolutove ispod očiju poslednjom hit kremom na tržištu, ili vaš iscrpljen izgled rumenilom, ili bilo šta što ne izgleda kako treba.

Vaše oči, vaše lice, vaš glas, način na koji nosite sebe pričaju priču koju nijedna šminka ili odeća ne mogu da zamaskiraju.

Vidim mnogo svojih klijenata kako traže instant brzo rešenje, ali uzalud.

Gde god da pogledate okolo – ljudi nude poslednje ludilo koje će da reši sve i to vrlo lako – a da vi, drage moje, nećete morati ni prstom da mrdnete!

Ja sam naučila da se klonim od ovakvih obećanja koja nude maglu, a ostavljaju ljude i gladnima i žednima.

Umesto toga, ja sam skroz, u potpunosti, do srži za dubok, organski i potpuno moderno dizajniran “Potraži to u sebi Metod”. Moja potreba za njim je bila tolika da sam na kraju ko-kreirala takav metod (Momentum MethodTM) koji je osmišljen da prati dinamiku svakodnevnice u kojoj živimo, a da u isto vreme obezbedi život kakav mi želimo – u potpunosti oslobođeni da budemo ono što zaista jesmo i naučimo da živimo sa svim nedostacima i manama.

Ruku na srce, nije kao da smo baš svi rođeni sa ogromnom količinom samopouzadanja i ljubavi prema sebi.

Od onog momenta kad se rodite, još u bolnici, porede vas sa: majkom, ocem, dedom, babom, ujčevinom, stričevinom… I bez obzira da li ste svesni toga dovoljno da, kao beba, čujete i razumete ta poređenja, sigurna sam da ih prihvatate na nekom ćelijskom nivou, energetskom.

I tako rastete sa osećajem utkanim u vašu svest da niste dovoljno dobri i da nećete biti voljeni baš takvi kakvi ste u suštini. U stvari, većinu stvari koje radite kao već odrasli upoređujete sa drugima, očajnički se trudeći da se uklopite u nečiji tuđi model savršenosti. Model o kome nemate pojma. Model koji vam je nametnut.

Pa onda posmatranje i gledanje sebe u ogledalu postaje mini mučenje: Kako mi izgleda zadnjica u ovome? Da li su mi krive noge? Da li je ovo prava boja? Kakvo mi je lice? Hm? Šta će drugi da kažu? Kako će da me vide? I tako dalje…

Izgledati dobro ne znači automatski “osećati se dobro”. Znate, ono “dobro se osećati” unutra kada je svaka moguća ćelija vašeg bića srećna, zdrava i vibrira radošću, zadovoljstvom, dubokom ljubavlju i poštovanjem prema sebi.

Gledanje u ogledalu je ono što mi kao žene dugujemo sebi. Boginje kreacije, stvorene smo da donosimo život na ovaj svet. Uporno zaboravljamo ovu ulogu koja nam je darovana. I nije važno da li sebe ostvarujemo kao majke ili tako što kreiramo nešto drugo – poenta je da imamo tu moć da udahnemo život na ovaj svet, a zaboravljamo to. Zaboravljamo da zakoračimo u tu moć i odamo joj čast.

Gledanje duboko u ogledalo nije lako. Može doneti svakakve emocije, a u čijem ste prikrivanju već doktorirali – ali ako ne pogledate u sebe, ostaćete bez toga što vam treba. A odgovor između ko ste sada i ko treba da budete zapravo leži tačno u vašoj hrabrosti da se susretnete sa ogledalom.

Gledanje unutra može doneti osećanja: srama, straha, ljutnje, krivice, sumnje, može poremetiti vaš trenutnu postavku sveta, ali ponekad je neophodno stresti stvari sa sebe, promeniti pravila igre, i početi sa upoznavanjem sebe: ko ste, šta vi želite u cilju da dišete život koji zaslužujete.

Znate, mnoge žene zavaravaju sebe misleći da vide sebe u ogledalu – ali na kraju uvide da su uslovljene da to vide (okruženjem, porodicom, vaspitanjem, društvom), a ne zaista ono što jesu.

Da zaista pogledaju unutra, ispred ogledala, većina njih se ne bi zadovoljila životima koje trenutno žive – bez obzira koliko godina imaju. Počele bi da dozvoljavaju sebi da žive živote o kojima su sanjale, pre nego što su odlučile da se “pomire”, pre nego što su spustile svoje standarde. Dok još žive.

Ono što je postalo neko pravilo u ponašanju je izglađivanje i poliranje maske pre nego skidanje iste, a to vam je kao da zalivate lišće, a ne biljku.

Vidite, kad počnete da pružate sebi ono što vam nije potrebno – nikada vam neće biti dovoljno. Zašto? Zato što ne dobijate ono što vam je zaista potrebno i što zaista želite.

Budite iskreni: kada se poslednji put zaista zapitali sebe šta vi želite i bez izvinjavanja i pravdanja otišli i pružili to sebi? Ovo ne mora da bude ništa veliko…može biti obična šetnja, odlazak na kafu, u bioskop.

U stvari: kada ste poslednji put uradili nešto sami?! Oslobođeni od spoljašnjih očekivanja, buke i sa dovoljno vremena da pogledate u svoje ogledalo?

Da pretpostavim – retko. Zašto? Zato što je većina žena naučila da kad želi nešto treba da napravi spisak razloga zašto baš to želi. Kao neko prećutno traženje odobravanja, potvrde, što je samo drugi način na koji govore svetu da to nešto baš i ne zaslužuju. Sve ovo naravno da ima veze sa godinama provedenih u učenju i prihvatanju kako da suzbijemo svoju suštinu i svoje prave potrebe – da ne idemo mnogo daleko u tradiciju.

Neke žene su vremenom naučile da preispituju ko su zapravo. Postale su najbolje drugarice sa sumnjom u sebe i krivicom.

A iz takavog posmatranja života, sa neverovanjem u sebe i grižom savesti, teško možete zakoračiti u sopstvenu moć i svu svoju blistavu veličinu sebe.

Sumnja i krivica ne vole ogledala. Klone se svega što ih može osloboditi iluzije ili skidanja maske.

Ako vam se ne sviđa kako izlgedate, ako vučete višak kilograma – to se neće promeniti tako što ćete odbijati da se susretnete sa uzrokom tog viška. A ako živite život tako što gurate stvari pod tepih, a nadate se da će problem nestati – zavaravate sebe, šta više, time što ga tačno ne locirate možda stvarate čak i veći problem.

Daleko od očiju (“što ne vidim – ne postoji”), daleko od strategije sopstvenog uma – možda radi u nekim slučajevima, ali u slučaju da se suočimo sa onim što treba da vidimo – što smo bliže istini, veće su šanse da to prevaziđemo. Koliko blizu želite da priđete svojoj istini?

Vežba: Pronađite neko mirno mesto, pustite neku laganu muziku, i onda zapitajte sebe: Koje delove sebe odbijam da vidim? Čega se plašim da ću videti?

Za ovo je potrebno da umirite sebe, svoj um, ili nekom jednostavnom svesnom tehnikom disanja ili jednostavno boraviti u tišini neko vreme, oslobođeni od spoljašnje buke ili unutrašnjeg dijaloga.

Primetite šta se događa kada isključite unutrašnji dijalog, praznina…Šta čujete? Šta vidite? Šta osećate? Možete imati doživljaj nečeg novog i ne baš prijatnog i to je OK. Budite srećni što je vaše telo živo i što komunicira sa vama.

Ostanite u tom osećanju i pitajte koju vam poruku daje? Šta vam taj osećaj govori? I slušajte. Otvorite oči, uši, sva vaša čula i slušajte. Budite spremni da vidite nešto što ste možda godinama izbegavali. Kada taj osećaj potpuno prihvatite i ne suprotstavljate mu se i kad ste spremni da učite lekcije koje vam daje, vrlo verovatno ćete osetiti olakšanje…neprijatan osećaj će nestati – a sa njim će otići i tuga, praznina, čak i višak kilograma koje možda nosite.

Vrlo često neke žene, iz straha i neznanja, biraju da nose višak tereta koji im ne služi, a da i ne shvataju da je nošenje ogledalca mnogo lakše i mnogo praktičnije. Ogledalo vam pruža pristup delovima sebe koje ste potisnuli i zaboravili da imate.

Vremenom su neke žene čak naučile da “mrze” svoje telo/izgled koji im je dat rođenjem i provode vreme hraneći svoje telo mržnjom i gađenjem, dok očekuju da će njihova tela čudom postati vitka ili svršena.

Tu skoro da nema nikakve logike. Zamislite da se svako jutro gledate u ogledalo i da vam se to što gledate ne sviđa, započinjući svoj dan sa mržnjom, razočarenjem i gađenjem. Svoj prvi jutarnji sat počinjete sa kritikovanjem sebe, bez ljubavi prema sebi, bez nežnosti prema sebi…Zamislite to… A sada – STANITE i razmislite – kada biste se prema nekom drugom ophodili kao što se tako ophodite prema sebi kada se pogledate u ogledalo – da li biste očekivali da vas ta osoba poštuje, da vam se divi, da vas sluša, radi ono što joj tražite, da vas voli?

Odgovor je vrlo verovatno NE! Isto je i sa vašim telom. Šta mu dajete, čime ga emotivno hranite, način na koji komunicirate sa njim, sa sobom, reflektovaće se u tome kako se osećate i na kraju kako izgledate.

Vaše telo vam ništa nije učinilo da bi zaslužilo ovakvo ponašanje. Ono samo reflektuje otvorenu bitku koja se vodi u vašem umu.

Vežba: Umesto da bežite, pogledajte dubokim, dugim i iskrenim pogledom u ogledalo i prvo se zahvalite sebi, svom telu, svom umu što vam služe i žive, što su tu za vas i što vam daju tu šansu da se žalite i budete nezadovoljni. Jednom kada se susretnete sa stvarima koje vam smetaju, stvarno susretnete, bez ikakvih izgovora i drame – možete da započnete svoj proces isceljivanja.

Prihvatajući stvari takvima kakve sada jesu, ni gore – ni bolje, baš takvima kakve jesu, možete početi da napredujete u pravom smeru. Možete početi da prihvatate sebe. Potpuno. Bez ikakvih izgovora i pravdanja.

Počnite da osvežavate vezu između vas i vašeg tela. Vaše telo zna kako da bude savršeno sebi, samo se godinama krilo iza maske i vela sopstvene neautentičnosti, zaboravilo je ko je. Vi ste zaboravili kako da budete vi.

Kad radite ovo, susrećete se sa sobom, možete osetiti da vam se plače, i to je dobro. Budite sa svojim suzama. Ne bežite od toga. Pomislite na sve trenutke kada ste pobegli od sebe, i sakrili se od sopstvenih iskrenih emocija. Sve vreme vas je vaše telo zvalo, molilo za pomoć, a vi ste okrenuli sebi leđa iz straha, zbog sumnje trčeći ka sigurnim i poznatim obrascima ponašanja, baš onima koji vam unose nemir i ne daju toj tihoj tuzi izunutra glas da je čuju.

Budite tu i slušajte. Dajte sebe sebi. Dugujete to sebi. Zaslužujete to. Ničija dozvola vam ne treba osim vaše – sopstvene.

Zahvalite. Prihvatite. I počnite da opraštate. Pogledajte sebe u oči, pogledajte duboko, i oprostite sebi za sve one trenutke kada ste razočarali sebe. Za sve one trenutke kada ste se pomirili sa tim. Za sve one trenutke kada ste spustili svoje sopstvene standarde. Za sve ono vreme kada ste izabrali da igrate na sitno.

Primetite šta se događa kada se susretnete sa onim sa čim je trebalo da se suočite. Kada usmerite pažnju tamo gde je potrebna.

Primetite kako dišete. Stojite. Kako vidite svet oko sebe. Primetite kako ležerni i zreli postajete, i uživajte u toj lepoti koja počinje da se pojavljuje iz vas. Vaša je. Uživajte. Potpuno. Prepustite joj se. Plešite sa njom!

Žene često teže da beže od svojih emocija, kao da postoji nepisano pravilo koje kaže da ako želiš da uspeš i da te poštuju moraš da očvrsneš. Nude nam uzore koje nismo birali, koji su iskreno muškarci u suknjama i visokim potpeticama. Smešna slika, zar ne?

Neke žene su, u svojoj potrebi da zadovolje sve, zelepile velku količinu muške energije (yang) i potpuno zaboravile da neguju svoju nežnu žensku energiju (yin).

Nema ništa lošeg u tome da pokažete svoju ranjivost, mekoću, nežnost, vašu ležernu žensku stranu. Postoji snaga u njoj. Susretnite se sa njom – otvorite je.

Pogledajte u ogledalo, spoljašnje i untrašnje, i dopustite toj ženi, boginji, majci, krativnoj sili da izađe – da zaseni!

Ako želite da živite život kakav želite, oslobođeni od raznoraznih maski, aditiva, počnite da gledata izunutra i izvan – prestanite da se mirite sa situacijama i počnite da pregovarate. Prestanite da očekujete od drugih da vama daju ono što želite, umesto toga počnite da vi to dajete sebi.

Prestanite da čekate dozvolu od drugih da budete to što jeste. Otvorite se za ljubav i ljubav će se otvoriti za vas. Ljubav je besplatna zasluga. Oslobođena je prosjačenja. To je vaše pravo po rođenju. Prigrli te ga, posedujte ga, živite ga – potpuno i bez pravdanja.

I možda će vas iznenaditi sad ovo što ću reći, ali većina ovog teksta može da se odnosi i na muškarce.

Vežbe koje nudim u ovom članku su prilagođene potrebama ovog članka. Zovem ih “vežbe za jačanje Duše” i posvećujem ih svima onima koji imaju potrebu da udovoljavaju drugima, zaboravljajući sopstvenu dušu, sopstvenu snagu, sopstvenu veličanstvenost.

U toku je upis za medjunarodno akreditovane obuke iz NLP, Business Coaching-a i Momentum Metode – U Zdravom Umu, Zdrav Biznis. Obuke počinju u oktobru u Nišu i Beogradu. Informacije i prijave na: info@momentum-strategies.com

Lidija M Rosati – Autor Amazon bestselera: Gaining While Losing – The Gentle Art of Transformation (Dobijam Dok Gubim – Blaga umetnost transformacije) (Srpsko izdanje knjige je u pripremi)

Global Transformational Leader || Međunarodni NLP Trener || Motivacioni govornik || Ko-kreator Momentum MethodeTM – Alati za lak, svrhovit i život pun samopouzdanja