Srećna Nova Godina
(Ovo je duža verzija teksta koji sam pisala za časopis Žena Bilc)
Neka vam je 2021 slobodna, raskošna i puna radosti!
Hey cool cats! 2020 Ha! Kakva godina!!! Puna (ne)prilika…
Stav je ovde veoma važan!
I ne kažem ovo iz pozicije toksičnog pozitivizma, jer odavno znamo da me mainstream i samo pozitivno i samo visoke vibacije ne zanimaju, jer su površne, brze i krajnje isforsirane.
Kao i cela priča o tome kako 2021 treba da bude najbolja do sada! Samo zato što je 2020 bila krajnje neobična…
Slažem se, donela je puno toga što nismo očekivali i čemu se nismo nadali…
Ali…zar unutrašnji rad nije zapravo i priprema za stvari koje ne očekujemo, kojima se ne nadamo…priprema za neizvesnost.
Jer, lako je forsirati pozitivu i visoke vibracije kad znaš unapred šta će se desiti, kad ideš utabanom stazom, kad je sve varijacija na temu, kad je svaki dan, godina nalik prethodnom/prethodnoj…
2020 je bila savršena prilika da isprobamo koliko smo zaista napredovali u ličnom razvoju!
Koliko su strategije koje smo razvijali i primenjivali zaista održive.
Koliko su slojevi koje smo skidali zaista bili duboki, a ne samo igra po površini.
Stvari se dešavaju, i dešavaće se, 2020 je mnogima donela puno tuge, ali i puno prilika za zahvalnost!
Pa sa tim na umu, srcu i u duši, pozivam vas da u 2021 uđete malo drugačije, mudrije, spremnije!
Pa ovako…Decembar je obično mesec kada se nekako najviše kitimo, zar ne?!
A 2020 nam je pokazala da kićenje spolja, investiranje pažnje u spoljašnjost nije dugoročno održiva strategija.
Moja pokojna baba Tana je imala lepu izreku za to – spolja gladac, unutra jadac.
Spoljašnja lepota ima smisla i primeti se samo kad je unutrašnjost skockana kako valja.
Kad je u skladu. U protivnom je samo dvodimenzionalna šarena laža.
2020 nam je takođe pokazala da ne postoji jedna formula za život koja se da preslikati na sve ostale. Da kopiranje kao životna strategija nije odrzivo.
Opet pominjem baba Tanu – ‘Videla žaba potkivaju se konji pa i ona digla noge’!
2020 je bila ogledalo za sve ono što su mnogi hteli da ne vide, bila je mentalni tepih ispod koga su mnogi godinama stavljali stvari i izbegavali da se njima ozbiljno bave, u nadi da će jednostavno nestati.
Stoga, bez isforsiranog entuzijazma, već mudro i sa jasnom namerom zabavite se svojom dušom, svojim srcem, svojim umom, zabavite se sobom, svojim potrebama, željama, snovima.
Ovo ne znači da treba da skroz zaboravite 2020…
Jer složićete se da je najlakše zatvoriti vrata iza sebe i pretvarati se da se 2020 nije nikada desila i da je sa sobom donela samo ono najgore…ali nije baš tako…
Šta ako, kad sagledate sve i napravite inventar 2020 i krenete da je se sećate kao godine u kojoj ste najviše duhovno izrasli, u kojoj ste pokazali sebi koliko ste otporni, izdržljivi, koliko ste satkani od najčudesnijeg materijala!
Pa s tim na umu, šta kažete na sledeće…
Da prvo skinemo sve što je višak…
Krenuvši od maski..Metaforičnih i onih drugih…
Jer nam viškovi nikakvog tipa nisu potrebni…
Ti viškovi i gomilanja dovode do viškova i gomilanja kilograma, a dovode do manjka u drugim važnim oblastima…
Pa hajde…
Hajde da prvo okitimo svoju dušu!
Da je okitimo zahvalnošću, da joj šapnemo koliko smo joj zahvalni i obećamo joj da ćemo slediti njen glas.
Onda kad su stvari OK i onda kada stvari nisu OK…zapravo ponajviše onda kada stvari ne idu onako kako smo mi planirali.
Okitite svoju dušu, svoj um, svoje srce nežnom energijom…
Energijom koja za cilj ima da vas bodri, da vam u trenutku kada vam je podstrek najpotrebniji namigne, onako drugarski, i nečujno kaže- ‘Uz tebe sam. Slušaj me. Možeš ti to!’
Jer, ako nas je 2020 naučila nečemu, to je da ne marimo mnogo za mišljenja drugih, već da se fokusiramo na sebe, znajući pritom da naš mikrokosmos utiče na makrokosmos!
Dragi divni ljudi, udahnite duboko, otvorite oči, i zakoračite u novu godinu slobodno, raskošno i svesno!
Volimo vas i navijamo za vas!
Lidija i Thomas
