Zašto radimo ono što nam ne prija

Zamislite situaciju gde ste se družili, zabavljali društvo, bili klovn, a da vam to nije prijalo, da ništa u takvim situacijama nije doprinelo vašem razvoju.

Sigurna sam da ste svi puno puta bili u ovakim situacijama – ja lično nebrojeno puta. Maltene, u jednom periodu mog postajanja to je bio stil življenja.

Ta “druženja”, po defoltu, u kojima smo omiljeni lik i glavni animator, po pravilu su se završavala (priznajte to) nezadovoljstvom, prazninom, i osećanjem krivice, da smo i ovaj put utrošili dragoceno nam vreme, na ljude i razgovore kod kojih imamo status već formirane, poznate i napisane uloge.

Kad sve to znamo, i kada smo ga svesni, zašto ne bismo postavili sebi najprostije pitanje na svetu: Zašto to radimo?

Zašto stavljamo sebe u situaciju koja nam ne prija? Zbog čega nemamo dovoljno hrabrosti da odbijemo poziv za druženje, za koje unapred znamo da će nas ostaviti praznim, da ćemo se osećati kao isceđena krpa?

Originalni clanak Magazine Sensa